Reciklaža solarnih panela: izazov koji tek dolazi

Solarna energija je ključna za dekarbonizaciju i energetsku tranziciju širom sveta. Instalacija fotonaponskih sistema raste iz godine u godinu – i u industrijskom i u rezidencijalnom sektoru. Međutim, sve češće se postavlja važno pitanje: šta se dešava sa solarnim panelima kada završe svoj životni vek?

S obzirom na to da standardni paneli traju 25–30 godina, prvi talas velikih količina otpadnih modula nas u Srbiji tek očekuje. Priprema za taj trenutak je ključna sa aspekta cirkularne ekonomije i odgovornog upravljanja resursima.

Šta se nalazi u solarnom panelu?

Fotonski paneli su složeni tehnički proizvodi napravljeni od različitih materijala, uključujući:

• Staklo (~70–75% mase)

• Aluminijumski ram

• Silicijum iz solarnih ćelija

• Plastiku i EVA laminat

• Bakarne žice

• Srebro u vrlo malim količinama

Većina ovih materijala ima potencijal za reciklažu, ali proces je tehnički složen jer su komponente čvrsto povezane i teško se odvajaju bez oštećenja.

Kako izgleda proces reciklaže solarnih panela?

Postoje tri glavna tehnološka pristupa reciklaži:

1. Mehanička reciklaža

Najčešće korišćen metod. Paneli se usitnjavaju u mlinovima, a zatim se separacijom izdvajaju:

• Staklo – koristi se u građevinarstvu

• Aluminijum – jednostavan za topljenje i ponovnu upotrebu

• Bakar i drugi metali – vađenje iz kablova i spojeva

Efikasnost: reciklira se 80–85% ukupne mase, ali bez silicijuma i plemenitih metala.

2. Termička obrada

Paneli se zagrevaju da bi se razgradili plastični slojevi, oslobađajući silicijumske ćelije za dalje tretiranje.

Korisno za naprednije reciklaže, ali troši više energije.

3. Hemijska reciklaža

Koriste se kiseline i rastvarači za selektivno vađenje srebra, silicijuma i drugih materijala visoke vrednosti.

Najefikasnija, ali i najskuplja opcija, koja je još uvek u razvoju.

---

Kolika je efikasnost reciklaže?

U idealnim uslovima, uz savremenu tehnologiju:

• 95% stakla može se reciklirati

• 100% aluminijuma se može ponovo upotrebiti

• 85–90% silicijuma može se spasiti (kod hemijskih metoda)

• do 90% metala poput bakra i srebra

U praksi, međutim, većina panela se danas reciklira osnovno – bez povraćaja silicijuma i srebra.

Kako to izgleda u EU?

Evropska unija je postavila jasne okvire kroz WEEE direktivu (Waste Electrical and Electronic Equipment Directive), koja obavezuje proizvođače i distributere da preuzmu odgovornost za zbrinjavanje solarnih modula na kraju životnog veka. To znači da paneli ne smeju završiti na deponijama već moraju biti prikupljeni, sortirani i reciklirani.

U praksi, to uključuje nekoliko ključnih elemenata:

1. Sakupljanje i povrat

   • Paneli se vraćaju proizvođaču ili ovlašćenoj reciklažnoj firmi.

   • Postoje specijalizovane logističke mreže koje prikupljaju otpadne module iz celog regiona.

2. Selekcija i klasifikacija

   • Paneli se pregledaju i dele po tipu: silicijumski (crystalline), tankoslojni (thin-film) ili hibridni.

   • To omogućava primenu optimalnog procesa reciklaže za svaki tip.

3. Reciklažni procesi

   • Mehanička obrada: drobljenje panela i separacija stakla, aluminijuma i metala.

   • Termička obrada: uklanjanje plastičnih slojeva da bi se oslobađale ćelije.

   • Hemijska obrada: izdvajanje visokovrednih materijala poput srebra i silicijuma, što omogućava njihovu ponovnu upotrebu u proizvodnji novih panela.

4. Efikasnost i standardi

   • Savremeni centri u EU mogu reciklirati više od 90% stakla, 100% aluminijuma i značajan deo silicijuma i srebra.

   • Kompanije kao što su Veolia Solar i PV Cycle razvijaju tehnologije koje omogućavaju visok stepen čistoće materijala i ponovnu primenu u industriji.

5. Kontinuirani razvoj

   • Tehnologija reciklaže se stalno unapređuje, posebno kod izdvajanja silicijuma i metala visoke vrednosti.

   • EU takođe pruža regulativnu i finansijsku podršku za razvoj infrastrukture i inovativnih metoda reciklaže.

Ovaj sistem omogućava da solarni paneli ne predstavljaju ekološki problem i da se materijali u najvećoj meri vraćaju u proizvodni ciklus.

Stanje u Srbiji

U Srbiji još ne postoji razvijen sistem specijalizovane reciklaže solarnih panela:

• Paneli se trenutno tretiraju kao elektronski otpad, bez specijalizovane infrastrukture.

• Nema standardizovane procedure za sakupljanje, skladištenje ili preradu solarnih modula.

• Paneli koji budu povučeni iz upotrebe najverovatnije će se u prvoj fazi slati na obradu u inostranstvo.

S obzirom na to da se većina sistema u Srbiji instalira poslednjih 5–10 godina, prvi veći talas otpadnih panela očekuje se između 2040. i 2050. godine.

Srbija trenutno kasni oko 10–15 godina za Zapadnom Evropom kada je u pitanju cirkularna ekonomija u solarnoj energiji, ali iskustva EU pružaju jasan smer za implementaciju tehnologija kada količine otpadnih panela postanu značajne.

Šta to znači za vlasnike solarnih elektrana?

Iako reciklaža danas još uvek nije tema, odgovorno planiranje zahteva da se razmišlja o celokupnom životnom ciklusu sistema:

• Produžavanje radnog veka kroz redovno održavanje i monitoring

• Sekundarna upotreba panela sa smanjenom efikasnošću

• Praćenje propisa i tehnološkog razvoja, kako bi se izbegli troškovi iznenadne regulative u budućnosti

Zaključak

Reciklaža solarnih panela je sastavni deo energetske tranzicije. Tehnologije postoje i primenjuju se u EU, dok Srbija trenutno nema razvijenu infrastrukturu, ali se očekuje da će u narednih 10–15 godina doći do formiranja sistema i zakonskog okvira. Odgovorno planiranje i praćenje razvoja reciklaže omogućavaju da solarna energija ostane zaista zelena i održiva – od prvog kilovata do poslednjeg.